UTICAJ BILJAKA NA ZDRAVLJE

Biljke i jonizacija vazduha

Vazduh, osim što sadrži molekule različitih gasova i vodene pare, u svom sastavu ima i veću ili manju količinu jona. Bioklimatsko delovanje jonizovanog vazduha izučavano je naročito sa gledišta njihovog uticaja na čovekov organizam, odnosno uticaja jonizacije na ljudsku fiziologiju. Većina istraživača zaključuje da laki joni izrazito blagotvorno utiču na efikasnije usvajanje kiseonika i povećavanje odbrambenih sposobnosti organizma. Osim toga, u prisustvu negativnih jona, efikasnije

se odvija razmena materija u organizmu

.

Utvrđeno je da je jonizacija gasova u vazduhu znatno pojačana u prostoru iznad šuma i ostalih tipova zelenih površina. Pojačana jonizacija kiseonika iznad šuma objašnjava se dejstvom lakoisparljivih supstanci (kakav je terpentin), koje lebde u vazduhu iznad biljaka i, uz delovanje, ultraljubičastog zračenja iznad šuma, utiču na intenzivnije jonizovanje kiseonika. U šumi je, tokom različitih merenja, utvrđeno do 2.500 lakih jona kiseonika u jednom kubnom centimetru vazduha, dok ih istovremeno, u zatvorenom prostoru koji dugo nije provetravan, obično bude stotinak pa čak i manje.

Uticaj biljaka u šumama i zelenim površinama na broj lakih i teških jona kiseonika, kao i na odnos između jona različitog naelektrisanja, proučavan je na različite načine. Utvrđeno je da vazduh iznad prigradskih naselja i zelenih površina ima znatno više lakih jona i da se odnos između pozitivnih i negativnih jona kreće najčešće oko optimalne vrednosti od 1,0.

U šumi pored Kijeva utvrđeno je u 1cm³ vazduha 1.020 do 1.390 lakih jona. U okolini Sankt Petersburga, lakih jona bilo je u iznosu od 701, u stambenoj četvrti Kijeva 930, a u reonu jedne fabrike 314 u jednom kubnom centimetru.

Merenjima u Kijevu, utvrđeno je da u 1cm³ vazduha iznad neozelenjenog dvorišta ima 499 lakih jona, u ozelenjenom dvorištu 1.014, a u obližnjem parku 1.178.

Navedena istraživanja pokazala su i da proizvodnja jona varira od vrste do vrste biljaka. Najveći uticaj na stvaranje lakih jona u vazduhu imaju Pinus silvestris – 80%, Betula nana – 64%, Sorbus aucuparia – 49%... Nisku efikasnost imaju Crategus oxyacantha – 12%, Tilia parvifolia – 8%...

Fitoncidi

Još 1982. godine utvrđeno je da mnogi biljni organizmi stvaraju i emituju u okolinu čestice koje uništavaju  pojedine štetne mikroorganizme. Ove čestice lebde u vazduhu ili se talože. Naziv – fitoncidi – dobile su zbog svojih baktericidnih svojstava. Jednu vrstu bakterija fitoncidi uništavaju, a druge sprečavaju u razvoju.

Različite vrste imaju različitu sposobnost produkcije fitoncida: Acer paltanoides – uništava 12 bakterija u minuti, u vazduhu iznad biljke, Acer tataricum – 20, Betula verucosa – 22, Carpinus betulus – 7, Taxus baccata – 6, Juglans regia – 18, Laurus nobilis – 15, Cedrus atlantica – 3, Populus alba – 25, Ribes nigrum – 10...

Larix Europaea	Sorbus Aucuparia

Osim ovih vrsta, visoku fitoncidnu aktivnost pokazale su i : Larix europaea, Abies concolor, Pinus excelsa, Taxodium disticum, Platanus orientalis, Thuja gigantea, Cornus mas, Crategus monogyna, Aesculus hippocastanum...

Fitoncidno delovanje belog bora utvrđeno je merenjem ukupnog broja bakterija i patogenih gljiva u 1m³ vazduha iznad borove šume. U ovom prostoru, izdvojeno je 170 bakterija i 564 gljive (spore). U istoj zapremini vazduha,  iznad brezove šume, bilo je preko 1.800 bakterija i ogroman broj patogenih gljiva.

Pojedine biljke iz grupe cvetnih i travnih vrsta, deluju pogubno na bakterije i gljive: narcisi, tagetes, cinije...

Efikasnost fitoncidnog delovanja biljaka nikada nije toliko velika da bi neutralisala preteranu zagađenost sredine. Korišćenje ovih biljaka samo je jedan od dragocenih metoda za ozdravljenje čovekove sredine, ne jedini i ne najvažniji.

PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA U PROSTORIJAMA

Istraživanja u Americi koja se odnose na sobno bilje i njihovu ulogu u prečišćavanje vazduha, uključuju podatke vezane za otrove koji se sreću u zatvorenom prostoru, kao što su benzol, formaldehid i trihloretilen.

Izvori zagađenja benzolom mogu biti: mastilo, boje, plastike, deterdženti, duvanski dim, benzin, sintetička vlakna...

Izvori zagađenja formaldehidom: lepak za parket, pur-pena, kese, podloga tepiha, prirodni gas, kerozin, duvanski dim... Izvori zagađenja trihloretilenom: mastilo za štampač, sredstva za suvo čišćenje, lakovi...

Efekti koje ovi zagađujući elementi izazivaju kod čoveka su: nadražaji kože i očiju, vrtoglavica, malaksalost, mučnina, glavobolja, drhtanje, gubitak apetita, bolest krvnog sistema, alergijski dermatitis, astma...

Eksperiment u Indiji – Sobne biljke kao KGH sistemi Istraživanja koje je sproveo Indijac Kamal Meattle, u saradnji sa stručnjacima, pokazala su da su sobne biljke, naročito određene tri vrste, izuzetno uticale na prečišćavanje vazduha u objektu. Naime, korišćene su Chrysalidocarpus lutescens, Sanseveria trifasciata i Epipremnum aureum. Chrysalidocarpus lutescens uklanja ugljen-dioksid i pretvara ga u kiseonik. Potrebno je obezbediti četiri biljke srednje veličine po osobi. Sanseveria trifasciata se naziva biljkom za spavaću sobu jer uspešno redukuje ugljen-dioksid tokom noći. Potrebno je od 6 do 8 biljaka po osobi. Epipremnum aureum uklanja formaldehid iz vazduha. Izvršen je eksperiment tako što su ove biljke unete u zgradu staru 20 godina koja je imala 50.000 metara kvadratnih. U zgradi je postavljeno oko 1.200 biljaka za 300 osoba koje su u njoj obitavale. Studija je pokazala da su, u odnosu na druge objekte, kod ljudi u ovoj zgradi, smanjeni sproblemi vezani za iritaciju očiju za 52%, problemi respiratornog sistema za 34%, glavobolje za 24%, astma za 9%. Ova studija je objavljena 8. septembra 2008. godine, a Vlada Indije proglasila je ovaj objekat za najzdraviji objekat u New Delhi-ju. Na osnovu ove studije dokazano je da je i sama produktivnost ljudi povećana za 20%.
	Chrysalidocarpus lutescens
	Sanseveria Trifasciata
	Epipremnum Aureum